{"id":18,"date":"2021-12-20T14:14:38","date_gmt":"2021-12-20T13:14:38","guid":{"rendered":"http:\/\/euler.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/?page_id=18"},"modified":"2022-10-23T11:56:11","modified_gmt":"2022-10-23T10:56:11","slug":"biografija","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/biografija\/","title":{"rendered":"Biografija"},"content":{"rendered":"\n

<\/p>\n\n\n\n

\n
\n

Profesor Jovan Simovljevi\u0107 je ro\u0111en 26. jula 1929. godine u \u0160idu, od oca Lazara i majke Danice, ro\u0111ene Kovjani\u0107. Osnovnu \u0161kolu je u\u010dio u Zemunu i Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu gde je maturirao 1948. Iste godine se upisao na astronomsku grupu Prirodno-matemati\u010dkog fa\u00adkul\u00adteta u Beogradu, gde je diplomirao 1952. godine. Za profesora pripravnika srednje \u0161kole postavljen je 1954. i istovremeno dodeljen kao suplent Katedri za mehaniku i astronomiju Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta. Za asistenta za astronomiju izabran je 1956. pri istoj Katedri. Tri meseca tokom 1961\/62. godine boravio je u Var\u0161avi na specijalizaciji kod profesora Felicjana Kempinskog. Doktorsku disertaciju Generalizacija vektorskih elemenata Keplerova kretanja<\/em> odbranio je 1963. na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu u Beogradu. U zvanje docenta za predmet Teorijska astronomija izabran je na istom Fakultetu 1964, za vanrednog profesora 1971, a za redovnog profesora 1980. godine. Oti\u0161ao je u penziju januara 1995. godine.<\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki rad Jovana Simovljevi\u0107a je iz oblasti klasi\u010dne teorije planetskog kretanja, a naro\u010dito kretanja planetoida i kometa. Objavio je veliki broj nau\u010dnih i stru\u010dnih radova. Na katedri za astronomiju Matemati\u010dkog fakulteta u Beogradu uveo je nov predmet teorijska astronomija<\/em> za studente \u010detvrte godine. Bio je izvanredan pedagog i predava\u010d, izlagao je sistematski, jasno i postepeno uvode\u0107i nove pojmove. Napisao je na visokom stru\u010dnom i nau\u010dnom nivou univerzitetski ud\u017ebenik Osnove teorijske astronomije<\/em> (Gra\u0111evinska knjiga, Beograd, 1977). Generacije astronoma u\u010dile su po ovom ud\u017ebeniku numeri\u010dko integraljenje diferencijalnih jedna\u010dina Keplerova kretanja, ra\u010dun efemerida malih planeta i kometa, izra\u010dunavanje orbita malih planeta i kometa, prora\u010dun popravki orbita i odre\u0111ivanje specijalnih poreme\u0107aja.<\/p>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n
\"\"
Slika 1: Prof. dr Jovan Simovljevi\u0107, 1961.<\/figcaption><\/figure>\n<\/div><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

Pored znatnog anga\u017eovanja u nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkom radu i nastavi, profesor Simovljevi\u0107 dosta vremena posvetio je i drugim aktivnostima. Bio je \u010dlan Uprave, Ve\u0107a i Skup\u0161tine Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta (PMF), \u010dlan Saveta Odseka za matemati\u010dke, mehani\u010dke i astronomske nauke, zatim \u010dlan Saveta i \u010dlan Nau\u010dnog ve\u0107a Astronomske opservatorije u Beogradu i \u010dlan Saveta Seizmolo\u0161kog zavoda SR Srbije. Bio je \u0161ef Katedre za astronomiju i nebesku mehaniku PMF-a i \u010dlan Me\u0111unarodne astronomske unije. Tako\u0111e, bio je \u010dlan Ure\u0111iva\u010dkog odbora i Izdava\u010dkog saveta \u010dasopisa Publications of the Department of Astronomy<\/em>, koji je izdavala Katedra za astronomiju. Jedan je od osniva\u010da Astronomskog dru\u0161tva \u201eRu\u0111er Bo\u0161kovi\u0107\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Profesor Simovljevic voleo je svoj poziv i bio je predano posve\u0107en astronomskoj nauci. O tome svedo\u010de njegovi brojni nau\u010dni i stru\u010dni radovi, od kojih su svi osim jednog bili samostalni. Simovljevi\u0107 je bio profesor \u0161irokih interesovanja i bogatog op\u0161teg obrazovanja. Bio je erudita i posedovao je veliko znanje ne samo iz astronomije i matematike, ve\u0107 iz mnogih drugih oblasti. Bio je poznavalac vi\u0161e stranih i starih jezika, naro\u010dito starogr\u010dkog i latinskog. Posebno je negovao srpski jezik i srpsko \u0107irili\u010dno pismo. Profesor Simovljevi\u0107 osta\u0107e zapam\u0107en kao drag profesor koji je zna\u010dajno doprineo razvoju srpske astronomije u svakom pogledu, nau\u010dnom, stru\u010dnom i nastavnom. Generacije njegovih studenata sa\u010duvale su sa pijetetom se\u0107anje na profesora Jovana Simovljevi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Profesor Simovljevi\u0107 je preminuo u Beogradu 19. 10. 2007.<\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dni rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Doktorska disertacija<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jovan Simovljevi\u0107 je u svojoj doktorskoj disertaciji Generalizacija vektorskih elemenata Keplerova kretanja <\/em>(link) uveo pojam vektorskog elementa planetskog kretanja, ne uzimaju\u0107i u obzir njihovo geometrijsko ili kinemati\u010dko tuma\u010denje. Glavna analiza ovog pojma odnosi se na slu\u010daj poreme\u0107ajnog kretanja, kori\u0161\u0107enjem diferencijalnih jedna\u010dina op\u0161teg oskulatornog elementa.<\/p>\n\n\n\n

U disertaciji se ispituje dejstvo pojedinih komponenata poreme\u0107ajnog ubrzanja u zavisnosti od \u017eeljenog oblika diferencijalne jedna\u010dine elemenata kretanja. Time su na jedinstven na\u010din ispitani svi do tada kori\u0161\u0107eni vektorski elementi i pokazan je postupak formiranja novih, koji samo u izuzetnim slu\u010dejevima mogu da budu pogodniji za neke svrhe od ve\u0107 poznatih. Rukovodilac ove disertacije bio je profesor Var\u0161avske politehni\u010dke \u0161kole Felicjan Kempinski.<\/p>\n\n\n\n

Doktorsku disertaciju Simovnjevi\u0107 je odbranio 1963 na Priodno-matemati\u010dkom fakultetu u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dni radovi<\/em><\/p>\n\n\n\n

Radovi Jovana Simovljevi\u0107a mogu se razvrstati u tri grupe.<\/p>\n\n\n\n

Prvu grupu \u010dine radovi posve\u0107eni op\u0161tim pitanjima oskulatornih elemenata planetskog kretanja. Simovljevi\u0107 je dao op\u0161ti na\u010din prikazivanja tih elemenata kao i njihove osobine, \u010dime je eliminisao potrebu za uvodjenjem nekih novih elemenata ili parametara, kako je to ranije ra\u0111eno. U radovima iz ove grupe Simovljevi\u0107 je uvek vodio ra\u010duna o stvarnim primenama teorijske astronomije, o \u0161to boljim i primenjivijim re\u0161enjima konkretnih zadataka, naj\u010de\u0161\u0107e u slo\u017eenim ra\u010dunima specijalnih poreme\u0107aja.<\/p>\n\n\n\n

Drugu grupu Simovljevi\u0107evih radova sa\u010dinjavaju rukopisi koji se odnose na razli\u010dita pitanja problematike proksimiteta planetoida. Za to su mu davali podstrek brojni radovi Jovana Lazovi\u0107a i Mike Kuzmanoskog iz ove oblasti. Simovljevi\u0107 je veoma detaljno ispitao poreme\u0107aje koje izaziva malo telo na malom rastojanju, no ostaju\u0107i stalno u realnim granicama grupe poznatih planetoida, kao i tada\u0161njih mogu\u0107nosti tehnike posmatranja ovih nebeskih tela. Poslednjim radom dao je i nov prilaz ra\u010dunu poreme\u0107aja pri planetoidskim proksimitetima.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107u grupu \u010dine \u010dlanci o Sun\u010devim pomra\u010denjima. Ova kolekcija radova predstavlja svojevrsnu monografiju o pojavama pomra\u010denja za poslednjih hiljadu godina u na\u0161im krajevima. Takvi spiskovi i komentari o centralnim Sun\u010devim pomra\u010denjima, sa osnovnim astronomskim podacima o njima, odavno su ve\u0107 ura\u0111eni za mnoge zemlje, za neke jo\u0161 u 19. veku. Simovljevi\u0107 je to uradio u svojim radovima i za na\u0161u zemlju u 20. veku.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de stru\u010dnih radova Jovana Simovljevi\u0107a oni su uglavnom popularne prirode. Ipak iz te grupe izdvajamo rad sa vrlo detaljnim podacima o toku potpunog pomra\u010denja Sunca u na\u0161oj zemlji 1961. Najpotpunije podatke o ovoj pojavi izra\u010dunao je Simovljevi\u0107 i objavljeni su kao prilog monografiji Vojislava Mi\u0161kovi\u0107a Sun\u010devo pomra\u010denje od 15 februara 1961<\/em>. (Posebno izdanje SAN CCCXLIII, Prir.-mat. 27, 1960). Pored ovih stru\u010dnih radova Simovljevi\u0107 je objavio i niz nau\u010dno-popularnih \u010dlanaka. Pisao je \u010dlanke za dnevnu \u0161tampu, dr\u017eao predavanja na Kolar\u010devom narodnom univerzitetu, radiju i televiziji.<\/p>\n\n\n\n

Knjige<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ud\u017ebenik Osnovi teorijske astronomije<\/em> <\/strong>\u0161tampan 1977. autor je posvetio profesoru Vojislavu Mi\u0161kovi\u0107u (1892-1976). Ud\u017ebenik ima 200 stranica i sastoji se od Uvoda, pet glava i Dodatka.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj Ud\u017ebenik je namenjen studentima astronomije Matemati\u010dkog fakulteta za predmet Teorijska astronomija. Knjiga je metodi\u010dki lepo napisana, gradivo se postepeno i jasno uvodim, zanimljiva je i pregledna. Posebno se isti\u010de jednostavnost izvo\u0111enja slo\u017eenih obrazaca efemeridskog ra\u010duna. Knjiga obiluje matemati\u010dkim izrazima, jedna\u010dinama i metodama. Na prvi pogled podse\u0107a na matemati\u010dke ud\u017ebenike pune simbola, vektora, diferencijalnih jedna\u010dina i tek sa po malo prate\u0107eg teksta. Ustvari, teorijska astronomija predstavlja primenu matematike za re\u0161avanje konkretnih, ali slo\u017eenih problema planetskog kretanja. Zanimljivo je da u knjizi nema ni jedne slike, na primer, u delu o koordinatnim sistemima nema grafi\u010dkih prikaza. Tamo gde je trebalo da se nalazi po neka slika, pojmovi su toliko slikovito i jasno opisani da se tekst razumevao i bez toga. U knjizi nema ura\u0111enih numeri\u010dkih primera i zadataka, stoga je ipak bila neophodna prate\u0107a zbirka. Ipak, na kraju ve\u0107ine odeljaka dat je pregled obrazaca za efektivno numeri\u010dko ra\u010dunanje, \u0161to je bilo od velike pomo\u0107i pri re\u0161avanju pojedinih problema teorijske astronomije.<\/p>\n\n\n\n

Knji\u017eicu Potpuno<\/em> pomra\u010denje Sunca 15.2.1961<\/em><\/strong>, Uputstvo za posmatranje<\/em> izdalo je astronomsko dru\u0161tvo \u201dRu\u0111er Bo\u0161kovi\u0107\u201d 1960. Knji\u017eica ima 24 stranice i dva priloga:<\/p>\n\n\n\n

1) kartu FNR Jugoslavije sa zonom totaliteta,<\/p>\n\n\n\n

2) karticu koju posmatra\u010di treba da popune i po\u0161alju na adresu Dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Knji\u017eica je posve\u0107ena potpunom pomra\u010denju Sunca 15.2.1961. Nju \u010dine \u010dlanci Radovana Dani\u0107a, Nenada Jankovi\u0107a, Pere \u0110urkovi\u0107a i Jovana Simovljevi\u0107a. Jovan Simovljevi\u0107 je u ovoj knji\u017eici predstavio tabli\u010dno sre\u0111ene podatke o trenucima i polo\u017eajnim uglovima kontakata za petnaest gradova FNR Jugoslavije. Knji\u017eica je bila dragoceno detaljno uputstvo za posmatranje jedne od najlep\u0161ih pojava na nebu, totalnog pomra\u010denje Sunca, 15. 2. 1961. godine.<\/p>\n\n\n\n

Profesor Simovljevi\u0107 i Katedra za astronomiju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Profesor Simovljevi\u0107 ima va\u017eno mesto u istoriji i razvoju Katedre za astronomiju. Pre njevog dolaska na Katedru prethodile su slede\u0107e okolnosti. Do 1947. spominje se da je Kosta Alkovi\u0107 (1836-1909), profesor mehanike Velike \u0161kole svoje studente upoznavao i sa astronomijom. Njegov u\u010denik Milan Nedeljkovi\u0107 (1857-1950) postao je prvi profesor astronomije i meteorologije na Latedri za Astronomiju i meteorologiju koja je osnovana Zakonom o izmenama i dopnama ustrojstva Velike \u0161kole 1880. Nedeljkovi\u0107 je osniva\u010d prve astronomsko-meteorolo\u0161ke opservatorije koja je po\u010dela sa radom 1887. na Vra\u010daru. Zgrada prve opservatorije jo\u0161 uvek postoji i nalazi se u parku \u201eMilutin Milankovi\u0107\u201c, prekoputa hrama Sv. Sava. Ispred zgrade nalazi se spomenik Milutin Milankovi\u0107 koji je postavljen 2017. \u0110eor\u0111e Stanojevi\u0107 (1858-1921), nastavnik Velike, napisao je prve nau\u010dne radove iz astronomije kod Srba i jednu od prvih knjiga Zvezdano nebo nezavisne astronomije<\/em> (\u0161tampana u Beogradu 1882.). Po transformisanju Velike \u0161kole u Beogradski univerzitet 1905, na poziv Jovana Cviji\u0107a, Mihaila Petrovi\u0107a Alasa i Bogdana Gavrilovi\u0107a iz Be\u010da 1909. dolazi Milutin Milankovi\u0107 (1879 \u2013 1958) za profesora Filozofskog fakulteta na Katedru za primenjenu matematiku. Milankovi\u0107 je uveo nove predmete, pored predmeta iz mehanike i fizike uveo je i predmete iz astronomije: Nebesku mehaniku<\/em>, Istoriju astronomije<\/em> i Kosmologiju<\/em>. Posle penzionisanja profesora Nedeljkovi\u0107a, po pozivu dolazi Vojislav Mi\u0161kovi\u0107 (1892-1976). iz Nice 1926. na Beogradski univerzitet za profesora astronomije. Sa dolaskom Milankovi\u0107a i Mi\u0161kovi\u0107a po\u010dinje zna\u010dajan razvoj astronomije kod Srba i u nastavnom i nau\u010dnom pogledu.<\/p>\n\n\n\n

Prirordno\u2013matemati\u010dki fakultet osnovan je 1947. izdvajanjem iz Filozofskog fakuteta. astonomija postaje studijska grupa. Ubrzo se nebeska mehanika i mehanika izdvajaju iz primenjene matematike i nastaje Katedra za katedra za mehaniku i astronomiju. Na ovu katedru 1954. postavljeni su prvi asistenti za astronomiju, Jovan Simovljevi\u0107 i Jovan Lazovi\u0107, \u010dime su zapo\u010dete prve ve\u017ebe iz astronomije kod profesora Milankovi\u0107a i Mi\u0161kovi\u0107a. Profesori mehanike bili su Anton Bilimovi\u0107 i Tatomir An\u0111eli\u0107 i asistent Radmilor \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Katedra za mehaniku i astronomiju deli se 1962. na Katedru za astronomiju i Katedru za mehaniku. Prirodno-matemati\u010dki fakulet prestaje da postoji 1994. izdvajanjem njegovih odseka na posebne fakultete. Odsek za matematematiku, mehaniku i astronomiju postaje Matemati\u010dki fakultet. Profesor Simovljevi\u0107 je ceo svoj radni vek proveo na katedri za astronomiju do odlaska u penziju 1995. Za one koji su bli\u017ee poznavali profesore Simovljevi\u0107a ka\u017eu da je bio predusetljiv, neposredan, dobronameran i ljubazan. Ipak, ponekad se emotivno odnosio prema nekim doga\u0111ajima, pa je umeo i da plane, mada je svoje razloge za burne nastupe umeo brzo da zaboravi. Tako, ostala je zapam\u0107ena slede\u0107a anegdota. Jednom prilikom, 1980-ih, jedan nastavnik je na Nau\u010dno-nastavnom ve\u0107u Matemati\u010dkog fakulteta uputio nekavu kritiku svim redovnim profesorima. Profesor Simovljevi\u0107 je iz nekog samo njemu znanog razloga ustao i rekao \u201eKo misli da ja la\u017eem neka upali sve\u0107u i tri puta obi\u0111e Sabornu crkvu\u201c (dakle, neka se pokaje). Na Ve\u0107u je nastao tajac, a Simovljevi\u0107 je mirno iz\u0161etao iz sale.<\/p>\n\n\n\n

Na Katedru za astronomiju pored astronoma \u010desto su dokazili neki profesori mehanike i matematike. Tom prilikom su vo\u0111ene razne zanimljive stru\u010dne, nau\u010dne, dnevnopoliti\u010dke kao i \u201egeostrate\u0161ke\u201c rasprave. Ove debate umele su da budu bu\u010dne, uz mnoga ube\u0111ivanja, dokazivanja pa i nadvikivanja. Profesor Simovljevi\u0107, tih i smiren, kakav je bio, u\u010destvovao je u njima uglavnom \u0107ute\u0107i. Ipak su ga kolege na kraju \u010desto pitale za mi\u0161ljenje o prethodnoj raspravi. Simovljevi\u0107 je na uverljiv, ali nenametljiv na\u010din iznosio argumentovane odgovore, potkrepljene mnogim \u010dinjenicima. Ove odgovre prisutni su sa pa\u017enjom slu\u0161ali, veoma cenili i uva\u017eavali. Pored toga, ako bi neko od kolega imao pitanje povodom nekakvog prblema, ili jezi\u010dku nedomicu, uvek je tu bio profesor Simovljevi\u0107 da je razre\u0161i. Otuda su kolege u me\u0111usobnim razgovorima profesora Simovljevi\u0107a nazivali \u201e\u017eivom enciklopedijom\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"
Prof. J. Lazovi\u0107 i prof. J. Simovljevi\u0107, Nis, 1961.<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"
Prof. D. Simeunovi\u0107 sa praunukom <\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Na Katedri za astronomiju profesor Simovljevi\u0107 najvi\u0161e je sara\u0111ivao sa profesorom Lazovi\u0107em. Tako\u0111e se dru\u017eio sa profesorima mehanike i matematike, uglavnom svojim vr\u0161njacima. Zajedno je studirao i najvi\u0161e se, do poslednjeg dana, dru\u017eio sa Dragomirom Simeunovi\u0107em Pitagorom, profesorom matematike Rudarsko \u2013 geolo\u0161kog fakulteta u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Profesor Jovan Simovljevi\u0107 je ro\u0111en 26. jula 1929. godine u \u0160idu, od oca Lazara i majke Danice, ro\u0111ene Kovjani\u0107. Osnovnu \u0161kolu je u\u010dio u Zemunu i Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu gde je maturirao 1948. Iste godine se upisao na astronomsku grupu Prirodno-matemati\u010dkog fa\u00adkul\u00adteta u Beogradu, gde je diplomirao 1952. godine. Za profesora […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-18","page","type-page","status-publish","hentry","post"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/18","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/18\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":242,"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/18\/revisions\/242"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/fermat.matf.bg.ac.rs\/legatJSimovljevica\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}